Kako naći čoveka u gomili ljudi?
Svi su ljudi, ali retko ko je čovek. Danas puno njih glumi da je nešto što nije, kako bi se izdvojio od ostalih ili upao u neko društvo, pošto mu drugačije ne ide. Kako da znamo da je neka osoba baš takva kakvom nam se predstavlja? Kako da znamo da to sve nije maska?
Osećam da su ljudi previše proračunati, da za sve što urade postoji neki razlog i da to sve naravno ide njima u korist. Neki ljudi su kao pande. Kad ih gledaš tako su dragi, mili, imaš potrebu da ih zaštitiš i pomogneš im, a ako im se previše približiš i zaboraviš biti oprezan, mogu da te povrede. Dok oni pružaju svoju -šapu- ti pomisliš da je to gest prijateljstva, a oni bi da povrede. Svi misle samo na sebe, a sve što živi ne živi samo, niti živi samo za sebe. A baš se takvi ljudi naljute i čak i ako im uradiš sto dobara i jedno zlo, više će se sećati tog zla. Poštujem ljude koji gledaju svoja posla. Ako već ne možeš da pomogneš, ne mešaj se. Negde sam pročitala : " Ako si promašio svoj život, promaši i moj", dobro rečeno. Koliko god da se trudim, ne mogu da razumem ljude koji su tu samo kada treba da osude ili ti prebace nešto. Sada ispada kao da sam ogorčena na sve, nisam, imam dosta dragih ljudi i dva prijatelja. Da, dva, iako se ja uvek kažem da postoji jedan prijatelj. Imala sam sreću da, pored majke koja je meni i treba svima biti prijatelj #1, još od malih nogu steknem prijatelja koji me nikada neće razočarati. I lep je osećaj kada znaš da je neko uvek tu za tebe. Zapravo, ona mi nije prijatelj već sestra koju je sudbina zaboravila da mi podari (ili roditelji da mi naprave :D ). No, da se vratim na temu. Upoznala sam osobu -no name- i rekla sebi "to je to, on je dobar i braniću ga kad god mogu" (Oh, God, what was I thinking about -.- ). Nemojte da pomislite da je -no name- osoba u koju sam zaljubljena, zapravo je bio drug kojeg sam mnogo volela ( čitaj : volim). Čekaj, lažem. Jeste tu bilo "hemije", ali kada je sve to prošlo, ostao je drug, koliko je to mogao ostati, zavisi kako ko na to gleda. Ali se -no name- promenio i ponekad bih se zapitala da li je uopšte on ono što ja mislim da jeste (wtf ?). Zato nekada zateknem sebe kako dugo,dugo razmišljam o ljudima i njihovom pravom licu. Ili kada se desi da ti drugarica pozajmi žvaku samo kako bi joj ti u istom momentu pozajmila nešto drugo. Znam da su to sitnice, ali se na sitnicama najviše vide neke mane ljudi.
Pomislićete da sam pesimista. Ne, nije meni čaša polu prazna, već polu puna. Samo mi nisu ovo baš najbolji dani. Nema veze, proći će jer sve prolazi.
Čovek sam, ništa ljudsko nije mi strano
"Biti čovek rođen bez svog znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati, postojati, nositi identitet, izdržati atmosverski pritisak svega oko sebe, sve pojave nepredviđene postupke svoje i tuđe,a povrh svega treba izdržati misli o svemu tome. Ukratko biti covek"
Ljudi su različitih religioznih shvatanja, pa imaju i različita mišljenja o nastanku čoveka. Bilo kako bilo, svi će se složiti da niko nije savršen. Grešim, kajem se, pomažem koliko mogu, smejem se, plačem. Kako kaže latinka izreka: "Čovek sam, ništa ljudsko nije mi strano." Mrzim sebe kada nesvesno povredim ljude do kojih mi je stalo, a onda mrzim sebe još više što mi treba vremena da se izvinim i priznam grešku. Ponos. Devojka sam sa stavom koji osuđuje ponos i retko kad ga "koristim", a moja luda glava se seti da bude ponosna uvek u pogrešnom trenutku. I tu sam gde sam. Teško mi je da kažem izvini. Zapravo, mogla bih ja otvoriti inbox i poslati tu reč "izvini", ali ne. Sada je "izvini" postalo izlizano isto koliko i "volim te". Želim da to bude iskreno i od srca. Slažem se da se sve dešava sa razlogom i da postoji sudbina koja katkad ispiše i loše strane, hteli mi ili ne, to je život. Zato najpametnije šta možemo uraditi je izvući iz svega pouku. Svakim danom postajem zrelija, jer mi svaka pomalo neugodna situacija daje iskustvo, iskustvo koje donose godine, koje donosi vreme.Trudiću se da ispravim svoje greške, neću bežati od problema. Hrabrost nije uzeti pištolj i roknuti se kad naiđu problemi, hrabrost je stati na noge i rešiti ih, a prijatelji će biti tu da pomognu.
Život nije film. Ne možemo iznova vraćati scenu koja nam se ne sviđa i poravljati je, a ni dati otkaz glumcima koji nam se ne sviđaju. Život je sastavljen je od prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Zato se sećajte prošlosti, živite sadašnjost, birajte budućnost, samo napred!